Ovde možete pronaći najnovije i najrelevantnije informacije iz naše oblasti. Pregledajte našu kolekciju članaka, pratite naše autore i ostanite u toku sa najnovijim dešavanjima gospođetine. Ako ne možete pronaći ono što tražite, upotrebite našu pretragu da biste pronašli tačan sadržaj koji vam je potreban.
Popularni
Preporučujemo
Svedoci smo današnjeg vremena u kome je strah postao dominantna emocija i stvorio trku za opstankom koja svoju materijalizaciju doživljava kroz ogromne i nepregledne tržne centre u kojima ljudi danonoćno pokušavaju da pronađu na policama nešto što bi ih učinilo zadovoljnim. Ego je pronašao način da opstane, na račun ljubavi i parališe našu sposobnost za davanjem i primanjem ljubavi. Ali, u pozadini tih materijalnih poseda, stoji ogroman novčani dug i kreditna zaduženja, velika energetska rupa, jer trošimo ono što nemamo i tako naš opstanak zapravo predstavlja laž i fasadu, isto tako je očigledno kako je ego ustvari lažan, kao što je lažna i kompletna predstava o nama koju prezentujemo prema svetu. Ta predstava je pena od sapunice koji stalno strahuje od pucanja. Svet je pun tih mehurića, tržni centri, ulice, automobili. Kada mehurić pukne, ne ostane ništa. A naše pravo “JA” je ono ništa.
Ako bismo se pitali šta smo, kako bismo definisali sebe? Uspešan lekar, novinar, prodavač, majka, domaćica, supruga – mi nismo ništa od toga, to su samo definicije uma. Ljudi su često u dilemi, jer “od ljubavi se ne živi”, pa postaju kruti praktičari koji samo veruju u ono što mogu videti i opipati, “vole” samo one od kojih imaju interesa i kvalitet života mere stečenim bogatstvom, kvalitet braka mere godinama provedenim zajedno, obolevaju u srednjoj životnoj dobi od visokog pritiska, srčane aritmije i ostatak života provedu na lekovima.
Važno im je da imaju dobro izgrađenu kuću sa kovanom ogradom, opasanu zidinama iza kojih će se izolovati od ostatka sveta, na bankovnom računu će stajati pozamašna suma koju se nikada neće usuditi da potroše i stalno će živeti u strahu za svoj život i imovinu. Kada odrastemo, naš izbor širenja obično pada na širenje i potvrđivanje u materijalnom smislu. Činjenica da postajemo netolerantni i ograničeni svojim fosiliziranim uverenjima potvrđuje da smo zaustavili tok duhovnog rasta. Visok pritisak je reakcija centra (srca) koji poručuje da živimo pod pritiskom i da trebamo nešto popustiti, olabaviti, da smo emocionalno blokirani, ali mi odlazimo lekaru koji samo gasi kontrolnu lampicu koja upozorava na problem, ali ne otklanja glavni kvar.
Rak, kao pošast novog doba, je vezan za destruktivan odnos prema sebi i razvijanje programa samouništenja, on je možda najdestruktivni odgovor na zaustavljanje duhovnog rasta.
Bubrezi i drugi organi su vezani za ravnotežu i odnose sa drugima, veštinu balansiranja između dve krajnosti. Mnogi od nas nemaju razvijenu svest o potrebama drugih i kroz odnose su vođeni egom, potrebom da nešto dobiju, a manje potrebom da daju. Ovo je posebno izraženo kroz konzumaciju seksa na način da se “objektu” prilazi sa ciljem da se dobije zadovoljstvo, a zanemaruju se drugi aspekti.
Naša duša konstantno reaguje na različite načine. Loše i nerazjašnjene ljubavne veze mogu biti posledica različitih uverenja o samom sebi, od uverenja da nismo vredni ljubavi do nesposobnosti da se bezuslovno voli i daje, straha da ćemo biti odbačeni i sl. i predstavljaju impuls, potrebu za otvaranjem i duhovnim širenjem.
Žene često biraju alternativne odnose i postaju ljubavnice oženjenim muškarcima, jer sebe pogrešno vrednuju, kroz neko destruktivno uverenje stvoreno na osnovu neuspešnog odnosa ili se vuče iz ranog detinstva, do te mere da počinje verovati da ne zaslužuje bolje od toga da bude alternativa oženjenom muškarcu. Na božanskom nivou, ne postoji bezvredna duša, Bog se ne bavi stvaranjem besmislenih pojava. Čovek koji u sebi ne vidi neki smisao, je velika tuga za Boga. I kada smisao svog postojanja prebaci na jednu osobu, stvar, novac i sl. on postaje izgubljen i rezultat je patnja.
Patnja je odraz neznanja (avidye). Ako uzmemo Boga kao referentnu tačku, (ne kao neku natprirodnu pojavu), kao centar svog Bića, mi u svakom trenutku možemo znati da li smo na ispravnom putu, kroz refleksiju božanskog u nama. Ako mi patimo, pati i Bog, ako se smejemo i on se smeje. Mi smo odvojeni nedostatkom svesti, paravanom neznanja, od onoga što je oduvek u nama i za čime tragamo na pogrešnom mestu. Zato pogrešno vrednujemo sebe: u odnosu na ono što imamo, u odnosu na kvalitet veze, u odnosu na spoljašnje faktore, umesto da zagrebemo prema unutra i pustimo bljesak koji će da sagori sva ta uverenja.
Nekima je prosto nezamislivo da se osećaju srećno ili ispunjeno bez partnera i stvaraju duboki jaz straha unutar sebe, jer žive u stalnom strahu da ga neće pronaći ili ako ga pronađu da bi mogli ostati bez njega.
PHOTOS: FREE PIXELS PHOTO
