VAŽNO JE SAMO NE ODUSTATI OD SVOJE SUŠTINE, PODIĆI SE I NASTAVITI DALJE PUTEM KOJI TI JE ONAJ GORE UPUTIO

Za mene misle da sam nadrkana, buntovna, neki loši ljudi bi rekli i bahata i bezobrazna. A ja sam sve - samo to nisam, ali kako bi im bilo lakše, ne moram ni da im razbijam te iluzije, sve sam kao što kažu i još sam gora od toga, samo neka se drže dalje od mene i neka me ne diraju. Ta ista osoba, sa gore napomenutim osobinama, bila je jako voljena s druge strane balade, jako poštovana i jako podržavana.

Često sam se pitala zašto me više poštuju tuđi, a ne moji. Shvatila sam, neki su mi to i sugerisali, moje sam ja ugrožavala, bili su svesni moje moći uspeha, lojanosti i poštenja, ja sam sve ono što oni nisu ali što je najgorešto ne bi voleli ni da budu. Oni nisu nikada videli moju slabost, a nemoguće je u životu ne biti slab.

Nemoguće je uvek održati se na nogama, ne proplakati, ne osetiti muku, ne upasti u depresiju, nemoguće je ne ljutiti se kako na sebe, tako i na druge, ponekad ne baciti koplje u trnje, ne doživeti one mračne trenutke kada ti se čini da su svi ljudi neprijatelji kao i da život nema smisla. Samo zidovi moje kuće znaju koliko noći nisam prespavala, koliko sam puta šetala, maštala, molila i preklinjala, prevashodno onog gore da mi u životu omogući da se toliko ne mučim.

Često me je bilo i sramota da pokažem i onim najbližima da sam slaba, a danas shvatam da je čovek - sam po sebi sme da bude slab, jer je slabost trenutak kada te Bog i Univezum zovu da podigneš ruke k njemu i da mu tražiš pomoć. Jako često sam to umela da uradim i uvek mi je pomogao, uvek je usaglasio moje molitve i nakon svake moje muke, doživela sam nešto mnogo više, mnogo lepše i mnogo veće. Pad je trenutak milosti. Čovek podklekne ne samo oko problema na poslu, u ljubavi već i pred grehom protiv kojeg se dugo bori.

Danas sa sigurnošću mogu da kažem da, kada ti Bog dozvoli da padneš, on za tebe sprema neki veći cilj, veći razlog da te natera da ustaneš i to mnogo jači i svesniji, spremniji za nastavak svog života. Padovi su dokaz da je čovek ograničeno biće, zavisno od Boga i da je surova realnost života da možeš da padne.

Važno je samo ne odustati od svoje suštine, podići se i nastaviti dalje putem koji ti je onaj gore uputio. Svakim svojim padom, ustala sam, nasmejala sam se, oprostila - nisam zaboravila ali sam i nastavila dalje. Kroz moj kratak put, kažem kratak, jer je mi je tek 35 godine, shvatila sam da čovek treba da teži da bude srećan da ne odustane i da treba smireno da prolazi kroz buku i užurbanost današnjeg sveta, kao i da u svom tom haosu mora da nađe svoj mir i tišinu.

Danas se nosim mišlju, da niko ne može da uspe bez nekoliko operacija svoje duše. Izvadite iz sebe izgubljene i lažne, rane treba pustiti da zarastu i hrabro sebi priznati šta sve nije stvarno. Kada sve to odlučimo, najviši uspon ostaje iza nas, a ispod je jednostavan i širok put. Tada nam ostaje samo da svoje sposobnosti i jedostavnu lepotu svesno negujemo, a sve one loše osobine pustimo da zakržljaju i bacimo ih u neki ćošak gde neće šetati nikome osim nama samima, čisto kao podsećanje da iz tog ćoška nemaju kud da odu.

Mantra: Živite kako želite! Verujte, poštujte, zahvaljujte se i iskreno i iz srca volite… to je jedini put do uspeha.