KAKO SAM POSTALA SVE ONO ŠTO NISAM NI POMISLILA DA MOGU DA BUDEM!!!
Ovde možete pronaći najnovije i najrelevantnije informacije iz naše oblasti. Pregledajte našu kolekciju članaka, pratite naše autore i ostanite u toku sa najnovijim dešavanjima gospođetine. Ako ne možete pronaći ono što tražite, upotrebite našu pretragu da biste pronašli tačan sadržaj koji vam je potreban.
Popularni
Preporučujemo
Pre trideset i nešto godina i kusur dana, rodila sam se. Jedno novo biće koje je došlo na svet kako bi započelo jedan novi ciklus ili ti tačnije rečeno, jedan novi život - počelo je ispisivanje jedne nove prazne hartije, koja se kroz život lagano ispunjavala. Plakala sam, vrištala, mnogo pričala i još više se smejala. Udarala, bila udarana, padala sa bicikla, padala sa rolera, penjala se na krov, igrala lastiš, pevala, plesala, gulila kolena, ruke, bradu, čak i dva zuba zamalo polomila, igrala se sa loptama, lutkama, ljudima, vatrom… Nekad jednostavno, a nekad veoma komplikovano delovala, u suštini najbolje šta sam u datom trenutku znala. I ne, nije bile prave odgovornosti za svaki taj postupak.
E onda su se napunile godine kada i po zakonu i po mišljenju okoline, a i sopstvenom uverenju postaneš odgovorna za svaki udisaj i izdisaj svog postojanja. Počneš čvrsto da veruješ da si sazrela, narasla, porasla, prerasla ljude, stvari, dešavanja, dečija ponašanja... Svakim danom bila sam sigurnija da znam šta je život, da će moj plan iz glave biti sproveden u delo, molila se Bogu, kunula u sebe i svoje reči… verovala i jela - jela sam sve ono šta je letelo! Bar sam tada tako mislila. Onda mi se desio život… od tog trenutka dozivela sam, preživela, prošla i prešla baš dosta!
Pad jedan, drugi, treći, osmeh, zagrljaj, iskrenost, poljubci, neiskusnih, bljutavih…zjubila se, zavolela do koske da nisam mogla da dišem od te količine emocija koje sam posedovala, koje su bile samo moje, ljubomorisala, ljutila se, razočarala se - …. I tako u krug! Tada sam postala sve ono što nikad, ali nikad ne bi pomislila da mogu da budem.
Kockala sam se se, varala, potukla se, spavala sa pogrešnima, davala svoje vreme osobam koje nisu bile moja meta interesovanja … povredila samu sebe i osobe koje sam volela! Plakala sam, udarala glavom o zid, kajala se… iako sad znam da posle “j… nema kajanja”, bilo mi je bitno mišljenje nebitnih ljudi. Uticala sam na okruženje, trčala za decom, zavidela istoj toj deci na njihovoj dobroti i čistoti… komentarisala sam, ispravljala krive drine i ono najgore od svega narušila sam svoje psihičko i fizičko zdravlje.
I tako je vreme prolazilo, sreća i loše stvari su se dešavale… dotakla sam dno, rekla sam sebi “dosta je” i opet sve ispočetka isto radila! Danas, sa svojih 35 godine mogu da napravim retrospektivu i shvatila sam da sam godinama stagnirala u življenju sopstvenog života, da sam bila u toksičnim odnosima sa sobom, sa voljenima, pa i sa svetom. Da nije uvek bilo samo do mene, da je bilo malo i njega i nje i vremena, i dana i noći, alkohola i svega onoga što su donosili dani, pa i noći…
Dragi moji ljudi i neljudi, sve vam ovo pišem iz samo jednog prostog razloga. Više ni minut, a kamoli dan, mesec, godinu, nemoj dati onome što vas u datom trenutku ne čink srećnima, ponosnim, vrednim i svojim, jer sve može biti u životu, a i ne mora, samo život nema reprizu pa ga zato i živite!
Vaša Gospođetina u digitalnom formatu
