Umesto što ogovarate razvedene majke, poštujte ih! One su borci!
Ovde možete pronaći najnovije i najrelevantnije informacije iz naše oblasti. Pregledajte našu kolekciju članaka, pratite naše autore i ostanite u toku sa najnovijim dešavanjima gospođetine. Ako ne možete pronaći ono što tražite, upotrebite našu pretragu da biste pronašli tačan sadržaj koji vam je potreban.
Popularni
Preporučujemo
Niko ne želi da mu se desi razvod. Razvod je poraz. Poraz nade, poraz truda, odustajanje od neke osobe koju si pre toga tako voleo. Ali razvod je ponekad nužan. Odluka boraca. Boraca za svoj bolji život. Za bolji život svoje dece. Da se razumemo na početku, ne razmišljam o razvodu, nisam ni udata, ali neki događaji oko mene naveli su me da napišem blog i na ovu temu.
Posmatrajući živote ljudi oko mene, dobila sam neverovatnu želju da dam podršku svima koji su nesrećni u braku, pogotovo ženama. Dete sam razvedenih roditelja. Prekasno razvedenih roditelja. Odrasla kao pravoslavac u velikom gradu, moja mama katolkinja, imala je neverovatnu potrebu da održi “kompletnu” porodicu. Zato se godinama borila da sačuva svoj brak u životu kom sam bila ja kao dete. Pričala je sa sveštenicima, govorili su joj da izdrži, iako je već bilo znakova nasilja. Neću o tome kakvo je nasilje bilo u pitanju, samo ću vam reći da pored fizičkog nasilja, danas svesno, i iz ličnog iskustva mogu da kažem, da psihičko nasilje često boli mnogo više od fizičkog.
Nevidljivo je, pa vam ne vjeruju. Sećam se, bio je kraj leta nakon mog prvog razreda osnovne, godinu dana otkad sam počela da stvaram svoje čvrste temelje zida oko sebe jer sam videla jedan prizor mame i tate koji me prestravio. Živeli smo tad u Beogradu. Vratila sam se kući nakon dugog leta kod babe, ušla u stan i bilo je neobično tiho. Tata više ne živi s nama, tiho je rekla mama i sagnula se da me uteši. Hvala bogu, rekla sam.
Ljudi moji, ja se sećam osećaja olakšanja, a imala sam samo 7 godina. Osetila sam da je mami lakše. Tata je do tada bio prema meni dobar, bila sam njegova mezimica, ali osetila sam olakšanje. Jer život u kući gde se dvoje odraslih vidno ne slažu, a kamoli nešto gore, jeste najgore odrastanje.
Detinjstvo iz pakla nije detinjstvo u kojem mama i tata ne žive zajedno. Detinjstvo iz pakla je ono u kom mama i tata žive zajedno, ali se ne podnose. Ili jedan od njih ne podnosi onog drugog. Odrasla sam srećna samo zbog mame. Stvorila je naš svet pun ljubavi i tihih tonova, svet pun razumevanja za greške. Nije lepo biti dete razvedenih roditelja. Tata fali. Ili mama fali. Tužno je to za dete. Ali živeti tako da pred očima deteta gazite ženu ili muža, da ih ponižavate, da im govorite kojekakve stvari, vičete, lupate ormarima i vratima je još tužnije. Odgajate tako još jednu generaciju koja će kad odraste vikati i lupati. Jer dete misli da je to normalno, uči obrasce i ne zna kako da ih prekine.
Moja mama uspela je da se razvede. Smogla je snage reći „ne“ tom životu, reći „ne“ ogovaranjima i reći „da“ boljem životu za sebe i svoje dete. Danas, vidim koliko me je štitila i žao mi je što još uvek nisam smogla snage da joj kažem – Hvala ti, mama, za sve. Najviše joj hvala jer mi je pokazala da ljudi sami biraju svoju sreću i da njihove odluke kroje i tuđe živote. Naučila me da ne treba tolerisati loše odnose, da žena treba imati svoj novac i slobodu da kaže „ne“. Razvedena majka nije jadna žena. Ona je hrabra žena. Žena borac. Žena koja iznova kreće. Poštujte je, umesto da je ogovarate. Upamtite, treba imati snage napustiti loše navike!
Photos: Pixels free photos
